Popularni folk pevač načinio je prvi korak i nakon rasprave zbog koje su celo leto bili razdvojeni, poželeo da petogodišnjoj zajednici sa svojom suprugom da novu šansu. Sada zajedno kuju nove planove za budućnost sa ćerkama Sofijom i Viktorijom
Aca Lukas sa porodicom, foto: Andreja Damnjanović
Za krizu u braku koju su preživeli tokom leta, folk pevač Aca Lukas (47) i njegova surpuga Sonja Vuksanović (39) kažu da nije ni prva ni poslednja, ali da im je dodatno učvrstila brak i pojačala emocije. Iako možda njihov torbulentni život mnogima sa strane deluje čudno, oni tvrde da im to odgovara i da ih ne zanima šta misli okolina. Najviše vole da provode vreme sa svojim ćerkama Sofijom (16) i Vitkorijom (4), koje su takođe navikle na dinamičan život uz Acu. Sada, kada su ponovo svi zajedno u Beogradu, jer se Sonja sa naslednicama vratila iz Nemačke gde je provela celo leto, uživaju u porodičnim trenucima, ali i brinu o Acinoj povredi. Naime, kako se nakon opreacije ligamenata nije prdržavao saveta lekara u vezi fizikalne terapije, poverdio je kičmeni disk i trpi jake bolove. Međutim, ni sve otežavajuće okolnosti i neizvena budućnost ne mogu da mu pokvare sreću koju oseća jer je njegova porodica ponovo na okupu. U ekskluzivnom intervjuu za Storysupružnici govore o tome zbog čega su se posvađali, kako je izgledao period razdvojenosti, šta im je tada najviše falilo, i otkrivaju planove za budućnost.
Story: Nakon svega, sa ove distance, možete li da kažete šta je bio razlog vašeg kratkog rastanka?
Sonja: Mi se stalno svađamo i mirimo, jedino što je ovog puta to podignuto na viši nivo. Ne znam ni šta bih tačno rekla, verovatno je reč o prezasićenju. Jednostavno, Božji putevi su čudni, a sa Acom još čudniji. Nisam uvek spremna da ga pratim na svakom njegovom putu. Pogotovo ako taj put nije pre toga dogovorio samnom, što se kosi sa mojom teorijom braka.
Aca: U svakom braku ili vezi ima razmirica, i to je normlano. U partnerstvu muškarca i žene često dolazi do sukoba mišljenja. Jedina stvar koja može da rastavi dvoje ljudi jeste prevara, a to se kod nas nije dogodilo, niti ima nagoveštaja bez obzira na sve ove grozne priče koje su se pojavljivale u medijima. Ne bih da komentarišem detalje naše rasprave ali hoću da kažem da smo nas dvoje shvatili kako želimo i hoćemo da se pomirimo jer imao dvoje dece, i sasvim je normalna stvar da smo ponovo zajedno. To je lepo.Story: Šta vam je tih dana najviše smetalo?
Aca: Slušao sam ljude kako pričaju da je to naš markentiški potez, ali istina je potpuno drugačija. Da sam se ja pitao, za našu svađu se ne bi ni saznalo. Inače, ovo nije prvi put da smo se posvađali, a hvala bogu nije ni poslednji. S tim što ranije nismo bili razdvojeni na tako dugačak period i što su sada mediji saznali za to. Imam pravo da se posvađam sa ženom i da se rastanem kao i svaki drugi normlani čovek na ovom svetu i ne vidim ništa ružno u tome što sam se pomirio sa njom. Ja sam čovek od krvi i mesa kao i svaki drugi, a to što sam javna ličnost nije razlog da budem diskriminisan. Iako većina misli da smo mi poznate linosti u prednosti ja osećam kako nemam pravo ni da se posvađam sa ženom niti da se pomirim, a da ne slušam tuđe glupe i zlurade komentare.
Story: Ko je načinio prvi korak ka pomirenju?
Sonja: Tvrdoglava sam kao mazga, mogu da ćutim nedeljama, mesecima i godinama, a pogotovo kada znam da sam ispravna i bez greške. Nije bilo potrebe za prvim korakom s moje strane. Aca je inače miroljubiv i ne voli disbalans u kući, pa pre ili kasnije uvek načini prvi korak.
Aca: Da li je bitno ko je napravio prvi korak? Naravno da ću to da uradim jer sam muškarac. I kada sam bio klinac i imao spimatije znao sam da je najgluplja stvar da sediš pored telefona i čekaš da te devojka pozove. Jer, ako ti je do nekoga stalo, to ćeš i uraditi.
Story: Kako je izgledao vaš prvi susret u Nemačkoj?
Sonja: Ne doživljavam to dramatično. U Nemačku nisam otišla zato što sam pobegla, već sam to putovanje planirala mesecima ranije, pošto mi inače živimo na realciji Srbija-Nemačka. Aca je celo leto imao zakazane nastupe i stalno bio na putu. Inače, on samo dođe i prođe. Ovoga puta je došao, pričali smo oko Viktorije i to je to.
Story: Jeste li napravili planove za budućnost?
Sonja: Non-stop mi tražimo neke kompromise. Acin život je uvek na granici, stalno je odsutan od kuće što smatram da bi većini žena i smetalo. Iako to često pokušava da reguliše, zapetljava se u sve veće obaveze. Stalno razgovaramo da bismo zadovoljili obe strane.
Aca: Brak i veza nisu ugovori, kao na primer sada su se dogovorila srpska i i hrvatska vlada da otvore granice, pa ćemo gledati da se u budućnosti ovo više ne događaja. Ipak, kada su emocije u pitanju nikad se ne zna.
Story: Da li su deca uticala na to da se pomirite?
Sonja: Ma ne. One su navikle na naše nesuglasice i to ludilo koje Acu okružuje. On je i tokom naše razdvojenosti svakodnevno bio u kontaktu sa obe. Inače više voli da priča sa Sofijom nego sa mnom. Za njih tu ništa nije bilo dramatično niti drugačije.
Story: Jeste li potajno znali da se zapravo nećete rastati?
Aca: Potajno znam da se nikada nećemo rastati, ostarićemo zajedno. Pitanje Sonju hoeće li se negde ponovo desiti kuršlus, mada smo se u principu dogovorili da se ne svađamo više, ali... (Smeh)
Sonja: Uživala sam u svom, do sada najdužem boravku u Dizeldorfu. Prijale su mi poslovne obaveze, ali i slobodno vreme koje sam posvećivala deci i sebi. Nekada je dobra i ta distanca kako biste malo ohladili glavu od svega, jer tek tada na površinu ispliva suština. U glavi napravite spisak za i protiv, pa dileme više nema.
Story: Kada ste shavatili da ne možete jedno bez drugog?
Aca: Ja sam to znao od samog početka. Znao sam da je to tako i tako ću uvek tvrditi.Story: Pisalo se da je jedan od razloga vašeg rastanka to što ste se vi Sonja previše mešali u Acin posao, da li je to istina?
Sonja: To su Acini pokušaji izgovora, ni jedna žena se ne meša u posao ukoliko joj to suprug ne dozvoli. Samo zahtevam da on više bude kod kuće jer se nisam udala da bih sama živela u tom braku. Ta želja povlači mešanje u posao, a ja niti mu biram pesme, ni mesta gde će nastupati i ko su mu članovi benda, mene to ne interesuje. Da me zanima putovala bih sa njim i držala mu mikrofon što inače druge žene rade. Ispunjena sam i imam svoj život. Drugo, muž i žena se jedno drugom uvek mešaju u posao jer su u zajednici. Aca hoće ženu kakva sam ja, ženu koja ima svoj život i stav i sa kojom priča o svemu, a onda ga povuče okruženje i dođu mu do ušiju odnosi drugih marioneta, žena koje muževi drže u kući i izvode ih napolje dva puta godišnje, pa mu njegova supruga dođe predimenzionirana. Kada on ostane sam sa sobom, želi baš ovu koju ima kod kuće.
Story: Delujete kao žena koja ume da isključi potpuno emocije. Da li vam je nekada teško?
Sonja: Naravno, i ja sam od krvi i mesa. Uvek sam znala šta hoću i šta neću, šta mogu da podnesem a šta ne bih volela. Ne postoji način da ja menjam svoj stav. Na mene ne utiče ni količina novca ni uticaja, ni veličine stana ili kuće. To neke žene u Srbiji kompenzuju. Moj muž nema takvu ženu i to zna, ali ga ponesu iskustva okoline.
Story: Šta vam je najviše nedostajalo u periodu dok ste bili rastavljeni?
Sonja: Imala sam mnogo posla, bila okrenuta sebi i u velikim obavezama. Nije to bio dovoljno dug period da bi nešto počelo da mi nedostaje. Trebalo mi je to vreme samo za sebe, mir mi uvek nedostaje.
Aca: Porodica mi je najviše nedostajala. I deca. Falila mi je Sonja, ja je volim i znam da i ona mene voli. Mnogo mi je nedostajao taj naš život koji smo veoma lepo skockali. Divno ga živimo iako se svađamo.
Story: Koji događaj vam izmami osmeh na lice kada pomislite na vreme tokom koga ste se mirili?
Aca: To što znam da ćemo se ponovo posvađati. Ali dobro, nećemo se više rastajati. Imam 47 godina i iz iskustva znam šta sve može da se dogodi. I onda se sami sebi smejemo kada se dogovorimo da se više nećemo svađati jer smo svesni da je samo pitanje koliko će naš mir trajati. Možda nekih deset, petnaest dana dok ne dođe do nekih novih sukoba, ali to je normlano.
Sonja: Najčešće su me zasmejavale Acine poruke. Ne želim da ulazim u detalje, zna on tačno kako da dopre do mene, iako ne postoji direktan kontakt.
Sonja: Za tim nema potrebe.
Story: Šta je potvrda vaše ljubavi?
Sonja: To što Aca zaista ne odustaje od nas.
Story: Kako izgleda sada vaš život nakon pomirenja, da li je isti, potpuno drugačiji ili bolji?
Aca: Sve je super i sve je isto.
Sonja: Isto kao ranije s tim što vidim da Aca bira reči u komunikaciji, želi da mi udovolji, verovatno svestan svojih grešaka i konstantnog odustsva. Imamo otežavajuću okolnost jer on ima problem sa diskushernijom i trpi strašne bolove. Valjda čovek kada ga snađe bolest sebe preispituje kao i okolinu ali i način života i shvatio je da je bio u brzini koja nije bila dobra ni za koga.
Story: Da li je posle pomirenja sve slađe?
Aca: Jesete. (Smeh) Ne bih sada detaljisao zbog čega.
Sonja: Znate kako, svaka svađa i do sada je donela nešto novo i bolje. Sada imamo drugačiju komunikaciju, a ako malo podignemo tenziju on zove i govori da treba da spustimo loptu i meni je to simpatično. Oboje smo veoma temperamentni i uvek udari tuk na luk. Nisam mudrica da znam kada treba da se povučem, uvek dajem gas do daske i desi se prava erupcija vulkana. Ali, to je čar našeg braka, mi nismo obična porodica. Šalim se sa društvom i kažem da mi živimo rokenrol.
Story: Jeste li vi od onih ljudi koji prave planove ili se samo prepuštate slučaju?
Sonja: Konstantno pravim planove, to je sastavni deo mog bića. Uvek sam šest koraka unapred što stvara novi sukob jer sa nekim kao što je Aca nemoguće je planirati. Danas se dogovorimo jedno, sutra je drugo, a to mojoj prirodi izuzetno smeta. Rasla sam u drugim, nemačkim uslovima i kod mene sve mora da se zna. Kada kažem: Hajde da putujemo? On se složi, ja odmah pitam kada, na šta on govori: Videćemo... To kod mene ne može. Zbog organizacije, moram sve da sredim da bi ova porodica funkcionisala. Živimo u dve države, često putujemo i dok sve iskordiniram treba mi vremena. Veoma je teško biti menadžer jednog porodičnog preduzeća. Držim se svakog dogovora, i moja reč ima težinu, a Acina u određenim trenucima nema. Ipak, pokušavam da učim od njega.
Aca: Eto to su moji planovi za budućnost, Sonja će da planira a ja ću da živim od trenutka.
Story: Plašite li se da će svaka sledeća nesuglasica odmah značiti razvod. Šta vam kaže vaša intuicija?
Sonja: Ne osećam to iako je i moja, kao i kod drugih žena, intuicija veoma izražena. Imam nepogrešiv osećaj za sve u vezi Ace, čak osećam i šta ne bi trebalo da radi, ali učim sebe i radim na tome da me to ne pogađa. Odlučila sam da više ne radim na njemu. To je moja pouka iz cele ove frke. Opet sam sebi na prvom mestu, iako sam ranije ispred sebe stavljala Acu, njegovu karijeru, decu, njihovo školovanje... Sve je to funkcionisalo, a sebi sam bila na poslednjem mestu. Sada sam se okrenula sebi.
Story: Šta je definicija harmoničnog i bračnog odnosa?
Sonja: Kada u bračnom partneru imate prijatelja. Aca je povremeno najbolji čovek i prijatelj koga čovek može da poželi, a ponekad je sušta suprotnost. Taj disbalans stvara haos.
Story: Kako ćete provesti period do kraja godine?
Aca: Imam mnogo planova, i pojačao sam intenzitet posla, ali ne zbog pevačke karijere kojoj planiram da se manje posvetim. Počeo sam da se bavim medijima, postao sam vlasnik lista Sport. To mi je veliki izazov i dopada mi se. Već nekoliko nedelja dobro guramo i mislim da ću dobro plivati u tim vodama jer je to jedan od biznisa koji mi se veoma dopada. Druge planove neću i otkrivati. Što se pevanja tiče, 3. novembra ću održati koncert u Kombank areni, 6. novembra u Spensu u Novom Sadu, a uskoro će i novi CD.
Sonja: Planiramo da provodimo što više vremena van zemlje, kvalitetno i na putovanjima. Želim da se više okrenem Nemačkoj i ostvarićemo se tamo u nekim novim ulogama, sve više stvari me veže za Dizeldorf. Valjda što sam starija, više me vuče i želja da budem sa mojima. Ovde je dan prekratak, ljudi žive tempom koji nije normalan i nezdrav, dok u Nemačkoj sve uspem da odradim mnogo lakše i staloženije.
Story: Želite li ponovo da se ostvarite u ulozi roditelja i proširite porodicu?
Aca: Mislim da smo dovoljno prošireni.
Sonja: Sa decom sam završila. Veoma sam zadovoljna sa moje dve devojčice, a Aca ima pun kufer dece. Uživam u svojim ćerkama, a mislim da sam i u godinama kada ne treba više da rađam. Drugo, imam devojčicu od četiri godine koju tek treba da izvedem na put. Čeka nas prvi razred i nije mi baš svejedno. Moja sestra ima bebe od godinu i po dana i oni mi nadoknađuju sve što bi moglo da mi neodstaje.
izvor : .story.rs
0 komentari
Objavi komentar