Svim ljudima potreban je smeh. Ipak, najpotrebniji je onima koji i sami osećaju nedostatak radosti u svom životuorganizam luči hormone odgovorne za vedrinu, veselost i dobro raspoloženje. Tako se na najprirodniji način suprotstavlja depresiji i potištenosti.
Smeh doprinosi aktiviranju mišića, krvotoka, rada pluća i omogućava bolje snabdevanje organizma kiseonikom. Posebnu ulogu ima kod aktiviranja dijafragme, koja ima važnu ulogu za funkcionisanje našeg emocionalnog sistema. Koliko je smeh bitan najbolje govori podatak da se danas u mnogim bolnicama terapija smehom primenjuje u sklopu komplementarne plina koja omogućava ljudima da se smeju i bez povoda, kad god požele i koliko žele. Sastoji se od tehnika i vežbi koje pružaju mogućnost uživanja u blagodetima koje smeh donosi, i to bez „posredovanja“ šala, viceva ili nekih drugih humorističkih sadržaja - kaže psiholog Jovo Mićić, smehoterapeut.
- Savremeni život ljudima pruža manje mogućnosti za zdrav smeh nego ranije. Istraživanja pokazuju da se deca smeju 300-400 puta dnevno, a odrasli to rade svega 15-17 puta. Zato je potreban napor da se ovaj oblik komunikacije zadrži u svakodnevnom životu - objašnjava Mićić.imunitet jača
Poznato je, dodaje Jovo Mićić, da hormoni stresa slabe ljudski imunološki sistem. Nasuprot tome, smeh stimuliše lučenje hormona koji poništavaju dejstvo stresa.
- Smeh kao vrstu terapije najbolje je koristiti preventivno. Dobro je i korisno kad bolesni ljudi kroz smeh pokušavaju da poprave raspoloženje, a time i ukupno zdravstveno stanje. Međutim, najbolje je da ne čekamo da se razbolimo, nego da se smejemo kako se ne bismo razboleli - upozorava naš sagovornik.
Strah i bol nestaju
- Nedovoljno je poznato da i oni koji nastoje da se češće smeju razvijaju sopstveni smisao za humor. Ljudi kojima je smeh redovan oblik komunikacije sa okolinom, pored toga što u sopstvenom organizmu stvaraju zdraviju hemiju, prihvaćeniji su i omiljeniji u društvu, lakše ostvaruju prijateljstva i manje dolaze u konflikte - zaključuje Mićić.
Smeh u zdravstvenim ustanovama, pored toga što pozitivno deluje na bolesnike, pozitivno osoblje i rodbinu bolesnika, što je veoma značajno, naročito kod teških oboljenja. Pritom se pokazalo da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu, jer ih oslobađa straha i nepoverenja, što je u njihovom lečenju veoma važno. Nažalost, smehoterapija se organizovano i zvanično još uvek ne primenjuje ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji.
Smejte se makar i na silu
Čak i kada vaš um zna da se ne smejete zato što vam je nešto smešno, vaše telo će doživeti potpuno iste pozitivne efekte kao i kod spontanog smeha.
- Ako se smejete samo smeha radi, odnosno namerno i veštački, vaše telo ne pravi razliku između tog i prirodnog smeha, pa u telu dolazi do potpuno identičnih fizioloških i biohemijskih promena - kaže naš sagovornik.
Zašto se baš 1. april slavi kao Međunarodni dan šale? Kažu da je za to kriv Papa Grgur, koji je 1562. prekinuo običaj da se Nova godina čeka 1. aprila i za to odredio 1. januar. Međutim, među brojnim podanicima katoličke crkve, bilo je onih koji se sa odlukom uvaženog pape nisu slagali, pa su nastavili da slave po starom. „Slavljenici“ su nazivani „aprilskim budalama“, i bili su predmet brojnih šala, od kojih je najčešća bila da ih ubeđuju kako je nešto istina, iako je to potpuna laž. Aprililili!
izvor:Alo.rs
0 komentari
Objavi komentar