Centar za podršku izbjeglicama je na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici Info Park, nedavno objavio pismo jedne Beograđanke, a mi vam ga prenosimo u cjelosti.Jutros silazim iz trole kod Politike i pješačim do posla. Držim kćerku za ruku i lijepo nam je. Posmatramo jutro i grad koji se probudio. Na Zelenjaku nam prilazi Sirijac sa sinom, pita da li govorimo engleski, mi kažemo da govorimo i on objašnjava kako su gladni i kako sin nema šta da jede.
Meni se uključuje auto pilot i moja sebičnost bude brža od mog srca. Odgovaram da nemam novac i izvinjavam se i nastavljam dalje. Pomislila sam da je prevarant.
Međutim, krenu da me prate njegove oči, tople, pune izvinjenja. Ništa mi nije zamjerio kada sam ga odbila, samo se još jednom izvinio sa toliko blagosti i razumijevanja i ostavio me sa ogledalom da se gledam i zapitam ko sam ja i šta nije u redu sa mnom.
Okrenem se bez riječi i krenem da trčim za njima. I Nađa pored mene. Trčali smo uz Lominu pa uz cijelu Kameničku i stignem ga na vrhu ulice i bez teksta mu pružim novac.
Gušilo me u plućima i grlu, plakalo mi se.
Izvinila sam se i otišla.
Ostao je iza mene dostojanstveno i mirno.
Zahvalio se nekoliko puta sa istom onom blagošću, a ja sam pomislila kako je za dlaku falilo da budem još jedna budaletina u moru istih``.
izvor:Alo.rs
0 komentari
Objavi komentar