Moja supruga Snežana (63) satima se gušila i povraćala u čekaonici Opšte bolnice u Pančevu, ali nikoga nije bilo briga, kaže kroz suze Savo Ivašku iz Deliblata. Moja supruga je umrla od plućnog infarkta u bolnici prepunoj ljekara, jer se više od šest sati niko nije smilovao da je pregleda iako je bila hitan slučaj! Ovo je kroz suze rekao Sava Ivašku iz Deliblata kod Pančeva, čija je supruga Snežana (63) preminula u srijedu u Opštoj bolnici u Pančevu čekajući na pregled interniste.- Satima je povraćala i gušila se u čekaonici, ali nikoga nije bilo briga. Moja supruga je bila borac, imala je želju za životom, ali ni ona nije mogla da izdrži ovoliki nemar ljekara! Izgubio sam druga, ostao sam sam. Sin Dušan (20) izgubio je majku. Međutim, najviše boli činjenica da do toga nije moralo da dođe. Ona bi danas bila sa nama da su je ljekari pregledali i ukazali joj pomoć na vrijeme! - ističe Sava.
U srijedu ujutro Snežana se požalila da ne može da diše i da ima jaka gušenja. Bila je blijeda, a nakon nekoliko koraka bi se umorila i morala da sjedne. Sava joj je pomogao da stigne do Doma zdravlja u Deliblatu, gdje su joj dali uput za odjeljenje pulmologije u Opštoj bolnici u Pančevu.
- Vratili smo se kući. Snežana je legla u krevet i rekla: „Ne mogu da idem u bolnicu. Lijepo mi je u mom krevetu. Osjećam se jako loše, kao da sam na samrti.“ Natjerao sam je. U bolnicu smo stigli oko 10.30. Urađen joj je rendgen i rečeno nam je da sačekamo pregled kod ljekara interniste - kaže Sava.
Ističe da su čekali unedogled i da je Snežani bilo sve lošije.
- Molio sam da je prime, ali rekli su mi da mora da sačeka. U međuvremenu, pored nas su prolazili ljekari i medicinske sestre i vidjeli su koliko joj je loše. Nikoga nije bilo briga. Zaustavila se samo jedna sestra, koja ju je pitala: „Gospođo, šta vam je? Sad ću da zovem pomoć.“ Kad se vratila, rekla je da je doktorka na odjeljenju i da će sići tek u 16 časova - objašnjava ogorčeno Sava.
Plaši se zataškavanja
Međutim, nije došla ni tada. Snežana je primljena tek oko 17.30 sati. „Njoj su usta pocrnila, umreće!“, rekla je doktorka i pozvala kolege. Počeli su da je reanimiraju, malo se povratila.
- „Znaš li za sebe?“, pitao sam je. Gledala me je uplašeno i rekla: „Znam.“ Rekli su mi da izađem. Petnaestak minuta kasnije doktorka koja me ju je primila izrazila mi je saučešće. Rečeno mi je da je u pitanju plućna embolija. Pozlilo joj je ponovo i njeno srce nije izdržalo. Bila je jaka, toliko sati se borila sama, bez terapije. Da je primljena ranije, bila bi živa! - kroz suze je rekao Sava, koji se plaši da bolnica pokušava da zataška ovaj slučaj, jer prilikom preuzimanja tijela nije dobio nikakvu dokumentaciju o njenoj bolesti, a nije urađena ni obdukcija.
0 komentari
Objavi komentar